Blog 46. Multitasking: 12 puta ne!

Multitasking je precenjena veština. Evo nekoliko razloga zbog kojih umanjuje vašu efikasnost.

Mit o multitaskingu

Svi to radimo: kuckamo poruke dok hodamo, šaljemo mejlove za vreme sastanka, čavrljamo preko telefona dok spremamo večeru. U današnjem društvu onaj ko u trenutku radi samo jednu stvar deluje kao rasipnik. Međutim, ako radite više stvari istovremeno i tako tokom celog dana velike su šanse da nećete pomoći ni sebi ni vašem šefu, ni prijateljima, ni porodici.

Istraživanja pokazuju da ta veština nije ni približno efikasna koliko mi verujemo da jeste – naprotiv, može da bude štetna po naše zdravlje. Evo 12 razloga zbog kojih bi trebalo da prestanete sa multitaskingom i koje će nas navesti da preispitamo kako radimo, kako se družimo i kako živimo svoj život.

Realno, ne možete da radite više stvari istovremeno

Ono što vi smatrate multitaskingom je u stvari prebacivanje sa zadatka na zadatak (task-switching), kaže dr Gaj Vinč.

„Dok usmeravamo našu pažnju i produktivnost, naši mozgovi imaju ograničene mogućnosti“, kaže on. Takođe kaže da prebacivanje sa zadatka na zadatak zapravo troši našu produktivnost zato što se naša pažnja troši na sam čin prebacivanja, a sem toga nikad se u potpunosti na fokusirate na neki zadatak ako ste već počeli da radite nešto drugo.

Usporavate

Nasuprot popularnim verovanjima, multitasking nam ne štedi vreme. U stvari, verovatno će vam trebati više vremena da završite dva projekta kada preskačete s jednog na drugi nego što bi vam trebalo da ih radite nezavisno. Isto važi za ponašanje koje deluje automatski kao što je vožnja automobila. Studija iz 2008. godine sa Univerziteta u Juti kaže da je vozačima potrebno više vremena da stignu do svog odredišta ako za vreme vožnje razgovaraju telefonom.

„Ono što nam štedi najviše vremena je obavljanje posla u serijama“, kaže Vinč. „Platite svoje račune sve odjednom, potom pošaljite sve mejlove odjednom. Svaki zadatak zahteva specifičan način razmišljanja, a jednom kada uđete u šemu, treba da ostanete u njoj i odradite zadatak do kraja“.

Grešite

Stručnjaci procenjuju da prebacivanje sa zadatka na zadatak može da dovede do 40% gubitka produktivnosti. Takođe vas navodi da grešite u svemu što radite, posebno ako jedna ili više vaših aktivnosti zahteva dosta kritičkog razmišljanja. Francuska studija iz 2010. godine otkriva da ljudski mozak može da izađe na kraj sa dva komplikovana zadatka bez puno muke, zato što dve hemisfere mogu podjednako da podele odgovornost. Dodavanje trećeg zadatka, ipak, može da preoptereti frontalni korteks i dovede do niza grešaka u obavljanju vaših aktivnosti.

Izaziva stres u vama

Kada su istraživači Univerziteta u Kaliforniji merili otkucaje srca kod zaposlenih koji su imali stalni pristup kancelarijskim mejlovima i kod onih koji nisu, otkrili su da su oni koji su konstantno primali poruke ostali u stalnom modu „visoke pripravnosti“ i imali veći puls. Oni koji nisu stalno primali mejlove istovremeno su radili su manje stvari i zbog toga se nisu puno uzbuđivali.

Nije samo fizički aspekt multitaskinga taj koji izaziva stres nego do toga dovode i njegove posledice, kaže Vinč. „Ako loše uradite ispit zato što ste ga spremali gledajući košarkašku utakmicu na TV-u, to će sigurno izazvati dosta stresa, dovesti u pitanje samopoštovanje i depresiju“.

Život prolazi mimo vas

Od šume se ne vidi drveće ili čaša je napola puna – izreke su koje važe za ljude koji su uvek u poslu i istovremeno rade dve stvari, a nisu u stanju da vide ono očigledno što im se nalazi ispred nosa, kaže studija univerziteta Vestern Vošington iz 2009. godine. Naime, 75% studenata koji su telefonirajući hodali preko trga kampusa nisu primetili klovna koji je pored njih vozio monocikl. Istraživači ovo ponašanje nazivaju „slepilo iz nepažnje“, ukazujući na to da su studenti koji su telefonirali gledali šta se dešava oko njih, međutim, njihov mozak nije registrovao ništa od njihovog opažanja.

Vaša memorija može da trpi

Ima smisla reći da dok pokušavate da radite dve stvari u isto vreme, da čitate knjigu i gledate TV, na primer, propuštate važne detalje kod jedne ili obe radnje. Ali čak i prekidanje jednog zadatka da biste iznenada se fokusirali na drugi može biti dovoljno da poremeti kratkoročnu memoriju, pokazuje studija iz 2011. godine.

Kada su istraživači sa kalifornijskog univerziteta u San Francisku zamolili ispitanike da dobro osmotre jednu sliku, a potom iznenada prikazali drugu sliku, ljudima između 60 i 80 godina trebalo je više vremena nego onima od 20 ili 30 godina da primete drugu sliku i da upamte detalje u vezi sa prvom. Kako mozak stari, kažu istraživači, treba mu više vremena da se vrati na pravi put nakon samo kratkog istupanja.

Škodi vašoj vezi

„Veza je područje na kome multitasking ostavlja veće posledice nego što su ljudi u stanju da shvate“, kaže Vinč. „Par vodi ozbiljan razgovor i žena kaže ’Ma, pusti me samo da pogledam poruku’. Onda se muž iznervira, pa on odluči da proveri svoje poruke i komunikacija se samo ugasi“. Nedavna studija sa Univerziteta u Eseksu pokazuje da u blizini dvoje koji razgovaraju samo prisustvo telefona, čak iako ga nijedno od njih ne koristi, može da izazove trvenje i poverenje dovede u pitanje. „Učinite uslugu vašoj vezi i 10 minuta obratite pažnju isključivo na vašeg partnera“, kaže Vinč. „Razlika je ogromna“.

Možete se prejesti

Kada vam nešto odvlači pažnju dok jedete, vaš mozak ne može u potpunosti da procesuira šta ste pojeli, kaže izveštaj iz 2013. godine, sastavljen na osnovu 24 studije. Zbog toga nećete osetiti da ste potpuno siti i možete nastaviti da jedete ili da se ponovo vratite hrani nakon kraće pauze. Čak i ljudima koji jedu sami stručnjaci preporučuju da se uzdržavaju od uključivanja TV-a za vreme jela, jer je bolje da svu pažnju usmere na to šta jedu. Ručate ispred kompjutera? Usporite, napravite pauzu, usredsredite se na svaki zalogaj.

U stvari niste dobri u tome

Da, vi. Možda mislite da ste majstor multitaskinga ali prema studiji iz 2013. godine sprovedenoj na univerzitetu u Juti, to najverovatnije znači da ste među najgorima. Istraživanje se specijalno ispitivalo upotrebu mobilnog telefona u toku vožnje. Zaključak je bio da ljudi koji su prošli najbolje na multitasking testovima ne koriste često telefon dok voze automobil, verovatno zato što se obično bolje fokusiraju na jednu od te dve aktivnosti. Oni koji redovno razgovaraju telefonom i voze automobil nisu dobili visoke ocene na testu, iako je većina sebe videla sa nadprosečnim multitasking veštinama.

Zanemarujete svoju kreativnost

Multitasking zahteva dosta takozvane „radne memorije“, ili privremeno skladištenje informacija u mozgu, rečeno laički. Kada se sve radna memorija upotrebi, naša sposobnost kreativnog mišljenja opada, kaže istraživanje sa Univerziteta Ilinois u Čikagu. „Previše fokusiranja može da naruši kreativno rešavanje problema“, napisali su autori studije iz 2010. godine. Kako se u glavama multitaskera već odvija nekoliko procesa, govori studija, njima je često teško da maštaju i da generišu spontane a-ha momente“.

Ne možete da OHIO

Psihijatri i stručnjaci koji se bave produktivnošću često preporučuju OHIO (Only Handle It Once, rešavaj problem samo jedanput). „Ovo pravilo je glavna vodilja za ljude koji imaju ADHD, ali svako ko želi da bude bolje organizovan može slobodno da ga se pridržava“, kaže Vinč. „Ono u osnovi znači da ako počnete nešto da radite, ne treba da stajete dok sve ne završite“.

Problem sa multitaskingom je u tome što primenu principa OHIO čini skoro nemogućnom – umesto da se nečime bavite jednom, vi mu se posvetite pet ili šest puta, kaže Vinč. „Ako želite da se pridržavate ovog principa, treba da budete disciplinovani i da isplanirate svoj dan tako da ako se pojavi nešto što može da vas omete ili iskrsne neka brilijantna ideja, vi znate da ćete imati dovoljno vremena da se time pozabavite kasnije“.

Može biti opasno

Vožnja automobila uz kuckanje ili razgovaranje mobilnim telefonom, čak i preko hands-free uređaja, opasno je koliko i vožnja u pijanom stanju. Međutim, ta činjenica ne sprečava mnoge odrasle ljude da to i dalje čine, čak ni kada voze sopstvenu decu u automobilu. I nije samo vožnja automobilom ta koja vas dovodi u rizik od posledica multitaskinga. Istraživanje pokazuje da ljudi koji koriste mobilne telefone dok hodaju neće pažljivo pogledati raskrsnicu pre prelaska. I u jednoj studiji, jedno od pet tinejdžera koji su išli u sobu za hitne slučajeve nakon što su ih udarila kola, priznali su da su koristili mobilni telefon u vreme nesreće.

Izvor: www.iserbia.rs