Blog 42. Zašto je samoobrazovanje bitno?

Bezbroj puta do sada sam čuo kako su svi konkursi za posao namešteni i kako posao možeš da dobiješ samo ako imaš vezu ili prethodno radno iskustvo. „A kako da steknem iskustvo kad niko neće da me primi…“ i tako, zarobljeni unutar začaranog kruga, mnogi sede i kukaju ne preduzimajući ništa.

U prethodnom pasusu sam naglasio reč „dobiješ“ (posao)! Posao se ne dobija! On sigurno neće pasti s neba ili slučajno naleteti na vas. Morate da ga zaslužite!

Naravno da ni jedan poslodavac nije lud da svoj biznis poveri u ruke nekoj neznalici koja će ga odvesti u sunovrat, makar to bio i najprostiji posao za koji „iskustvo“ naizgled i nije potrebno. Dakako, potrebno je! Ako mislite da iskustvo nije potrebno npr. prodavcu, varate se. Poslodavac nije naivan da vam dozvoli da mu neznanjem rasterate trudom stečene mušterije. Isto važi za sve ostale poslove i poslodavce.

Čime onda kompenzovati iskustvo?!

Ukoliko obrazovanje (formalno) nije sporno, jeste sporno neformalno i informalno obrazovanje (samoobrazovanje) kojeg ljudi uglavnom nemaju niti uviđaju njegov značaj.

Svima su već odavno poznate sve mane i nedostaci sistema formalnog obrazovanja. Ko je još postao stručnjak završivši školu, koju god (osim na papiru)?!

Istina, stručnjak se postaje iskustvom ali to iskustvo ne mora, nužno, da vam obezbedi neko drugi. Potrudite se sami.

Na raspolaganju su vam još neformalno i informalno obrazovanje:

Neformalno obrazovanje

Na tržiištu znanja postoji čitav spektar speciijalističkih kurseva kojima možete da „zakrpite“ rupe u sistemu formalnog obrazovanja. Učeći na pravom mestu, od pravih ljudi, steći ćete ono što poslodavac očekuje. Iskustvo tada ne mora da bude bitno.

Evo primera: Jedan svršeni student turizma kukao mi je je kako neće da ga zaposli ni jedna turistička agencija. Čak ni na praksu ili da volontira a kamoli da radi. Istina! Šta će joj neupotrebljiv kadar kad u istom redu stoje i oni koji znaju da rade (velika nezaposlenost je jedan od krivaca za to).