Blog 124. Bonton za korišćenje mobilnih telefona



Danas se mobilna tehnologija mnogo koristi među svim uzrastima i gotovo je nezamislivo funkcionisanje bez telefona, interneta i društvenih mreža. Međutim, postavlja se pitanje da li je prihvatljivo, i u kojoj meri, koristiti mobilni na sastanku sa prijateljima, na žurkama, u restoranima, na poslu ili u toku večere sa porodicom.


Kako se sa korišćenjem tehnologije sve više krše dobri maniri, neki su počeli da stvaraju svoja pravila kako bi vaspitali korisnike malih ekrana.


Prošlog perioda, u bilo kom restoranu mogao je da se primeti po jedan trio za stolom „po poslednjoj modi“. Par plus jedan – tehnologija u vidu pametnih telefona. Mobilni telefon takođe ima rezervisano mesto za stolom, baš pored pribora za jelo, kao gost sa kojim se konsultuje i sa kojim se prisećamo najlepših trenutaka. Dolazak jela u mnogima može da probudi reportera ili gurmana, koji potom ustaju da bi fotografisali i slali fotografije istog trenutka na društvene mreže.


Prevoz u javnom saobraćaju je još jedno od onih mesta gde se obožava tehnologija. Skoro ceo svet je zadubljen u elektronske knjige ili ekran mobilnog. Ne raditi ništa ili posmatrati ljude smatra se skoro izazovom: „A ova, šta se desilo, što nema mobilni?“. Jedan čovek obučen kao panda na platformi čeka voz, ali niko ga ne primećuje. Jedna devojka uzvikuje svojoj koleginici „Vidi, medved!“, аli se odmah vraća malom ekranu. Čak i kod kuće, komunikacija se nastavlja, u mnogim slučajevima, digitalno. Tinejdžeri često pitaju roditelje preko WhatsApp-a kada im nešto treba, iako su zajedno u kući: „mama šta ima včrs za večeru?“.


Već postoje reči koje opisuju ovu groznicu koja nas udaljava od stvarnog sveta i menja našu urođenu sposobnost za komunikaciju. „Nomofobija“ je naziv za zavisnost od mobilnog telefona. Prema stručnjacima, strah da se ne ostane bez ovog aparata već može da se dijagnostikuje kao poremećaj velikog dela populacije, a da većina pogođenih nije ni svesna toga.


Termin phubbing, koji je nastao u Australiji i koji je, etimološki gledano, proizvod spajanja reči phone (telefon) i snubbing (potcenjivanje), odnosi se na čin ignorisanja nekoga kako bi se koncentrisalo na mobilnu tehnologiju, nebitno da li je to telefon, tablet ili laptop. To je aktivnost na koju ne deluju ni najosnovnija pravila ponašanja. Da li bismo počeli da čitamo knjigu ili novine usred večere sa prijateljima? Na to bi se gledalo sa osudom. Međutim, tehnologija izgleda izbegava osnovna pravila uljudnosti i lepih manira ili ih krši direktno, a da to nikoga preterano ne pogađa.



U restoranima: Da li mobilni ide sa desne ili leve strane tanjira?


Jolanda Peres, direktorka „Kuće bontona“ (Casa de Protocolo) u Madridu, gde se održavaju kursevi bontona, imidža i etikecije, smatra da: „Mobilni bi trebalo da ostane isključen u restoranima, na društvenim okupljanjima ili proslavama, osim ako se očekuje neki hitan poziv. U ovakvom slučaju bi to trebalo ranije najaviti, telefon staviti na vibraciju i potom se izviniti kada se javimo. Međutim, telefoni su, nažalost, postali deo naših života i ta želja da uvek budemo dostupni - poslovno ili društveno - čini da ne pružamo adekvatnu pažnju prijateljima ili porodici sa kojima smo se sastali da bismo proveli zajedno nekoliko sati“.


Sara Largo, direktorka „Vašeg savetovališta za imidž“ (Tu Asesor de Imagen) i predsednica „Španske asocijacije savetovališta za imidž i ličnih asistenata“ (Asociación Española de Asesores de Imagen y Personal Shoppers, ASEDAI), sa dobrim poznavanjem bontona dodaje da: „Činjenica da je mnogima nezamislivo da se povežu sa drugima, a da im ne pokazuju snimke ili fotografije uskladištene u njihovim pametnim telefonima, je veoma tužna i vrlo malo govori o ovim ljudima, kojima je potrebno da pribegnu trećem elementu da bi komunicirali sa ostalima. Ja sam veliki pristalica aktivne pažnje. Ako se sastajemo sa nekim, onda je to da bismo bili sa njim i posvetili mu naše vreme. Pored toga, prekidi zbog tehnologije čine da susret bude drugačiji, stvaraju drugačiju dinamiku, manje intimnu“.