Blog 113. Čitanje fikcije poboljšava empatiju



Uopšteno govoreći, čitanje ima mnoge pozitivne efekte. Čitajući učimo o životu i stičemo nova saznanja. Međutim, to nije sve. Nedavno je otkriveno da čitanje fikcije poboljšava društvene veštine!


Ništa nije tako dobro kao uživanje u jednom kvalitetnom romanu fikcije. Mnogi tako hrane svoju maštu i prave beg od stvarnosti putem kog kanališu svakodnevni stres.


Nedavno je otkriveno da čitanje fikcije poboljšava osnovnu društvenu veštinu – empatiju – kako tvrdi studija Odseka za primenjenu psihologiju i ljudski razvoj Univerziteta u Torontu (Kanada), objavljena u časopisu Trends in Cognitive Science. Pomenuta studija analizira kako fikcija može da utiče na socijalne veštine neke osobe. Istražitelji su se fokusirali na to kako fiktivna književnost utiče na empatijski odgovor čitalaca u realnom svetu. U poslednje vreme, prema mišljenju ovih istraživača, raste interes naučnika za uticaj fikcije na ljudki um.


„Čitanje je najbolja moguća vežba za naš mozak, u bilo kom uzrastu. Stimuliše nas, čini nas srećnim i zdravim, pruža nam užitak i uči nas kako da bolje razumemo druge, da se stavimo u njihovu kožu i, na kraju, da bolje funkcionišemo u društvu“, navodi psiholog Ignasio Morgado.



Povećanje empatije kod čitalaca fikcije


Istraživači ukazuju da fikcija simulira društvene realnosti, tako da čitajući dela fikcije ljudi mogu da poboljšaju svoje društvene sposobnosti na isti način kao što pilot uči da leti u simulatoru leta. „Fikcija bi mogla da bude simulator umnog leta”, objašnjavaju istraživači.


Kako bi potvrdili svoju hipotezu, istraživači su zahtevali od grupe odraslih ljudi da urade nekoliko testova kako bi izmerili stepen razvijenosti njihove empatije i potvrdili svoju teoriju. Jedan od indikatora unutar testova nije bio baziran na fikciji, kako se određeni efekti ne bi mogli objasniti na osnovu verbalne kompetencije koja se stiče čitanjem. U ovom eksperimentu se od ispitanika tražilo da pogledaju 36 slika očiju različitih ljudi i da izaberu jedno od četiri ponuđena stanja koje, prema njihovom mišljenju, najbolje opisuje ono što te osobe osećaju ili misle. Ponuđeni odgovori su bili zamišljen, uplašen, iznerviran i nestrpljiv. Oni koji su čitali fikciju imali su značajno bolje rezultate i razvijeniju empatiju od onih koji to nisu radili. Istraživači napominju da se do ovih rezultata došlo posle određivanja tipa ličnosti i drugih osobina ispitanika.



Fikcija nam omogućava istraživanje sveta drugih ljudi


Prethodne studije kažu da na povećanje empatije ne utiče samo književna fikcija, već i fikcija uopšteno. Istraživači ukazuju na studiju koja je otkrila poboljšanje empatije kod učesnika koji su gledali televizijske serije fikcije, dok dokumenatrni programi nisu imali isti efekat. Prema istraživačima, dosadašnja saznanja ukazuju na to da svaki tip fikcije koji povezuje čitaoca ili gledaoca sa likovima može da poboljša empatiju, kao i druge društvene veštine.


Najbitnija odlika čoveka jeste to da je društveno biće. Ono po čemu se razlikujemo kao ljudska bića jeste stvaranje društvenih veza sa drugim osobama. Povezujemo se sa prijateljima, partnerom, decom i te veze nisu instinktivno uslovljene. Fikcija može da obogati naše društveno iskustvo i da nam pomogne da ga razumemo. Ona razvija empatiju tako što nam omogućava da istražujemo živote drugih, njihove emocije, želje i ideje. Omogućava nam da se povezujemo sa likovima, da se emotivno poistovetimo sa njima i da razumemo kompleksnost njihovih emocija.


U još jednoj nedavno urađenoj studiji, traženo je od grupe volontera da zamisle određene rečenice dok neurolozi posmatraju šta se dešava u njihovim mozgovima. Otkrili su da se aktivirao hipokampus, regija povezana sa učenjem i pamćenjem, kada su učesnici izgovarali te rečenice, kao da oponašaju stvarni svet. Druge studije došle su do saznanja da fikcija može čak da izazove empatiju za drugu rasu ili kulturu koje se razlikuju od naše.



IZVOR: www.iserbia.rs

Omladinska i studentska zadruga BULEVAR

Birčaninova 42, Savski Venac
11000 Beograd, Srbija


011 / 3650-156
011 / 3650-157
011 / 3650-158
011 / 3650-159
mob. info tel: 060 /5555-843

Studentski servis BULEVAR

Kneginje Zorke 5, Vračar
11000 Beograd, Srbija


+381 (011) 344-3381
+381 (011) 2435-486

+381 (011) 3447-257

+381 (011) 630-1937
mob. info tel: 060/6000-290

Oglasni centar BULEVAR

Logistika & Marketing

011/344-33-81, lok. 20

       marketing@ozbulevar.rs

RADNO VREME

Radnim danima: 08-17h

Subotom: 08-12h
office@ozbulevar.rs

  • Instagram Omladinska zadruga Bulevar studentski poslovi
  • Facebook Omladisnka zadruga studentski poslovi
  • Linkedin poslovi omladinska zadruga Bulevar
  • Tweeter poslovi - Omaldinska zadruga Bulevar

© 2020 Bulevar omladinska zadruga