top of page

Blog 106. Različiti tipovi inteligencije



Koji to sve tipovi inteligencije postoje? Da li je ljudsku inteligenciju moguće izmeriti i iskazati brojem? Da li je zaista releventno kada kažemo da je nečiji koeficijent inteligencije 120 ili 80? Da li je stvarno osoba kojoj je bilo teže da se snađe sa komplikovanim testovima manje inteligentna od one kojoj to polazi za rukom?


Obično smo skloni da mislimo da su oni koji uspevaju sa lakoćom da reše komplikovane matematičke zadatke veoma inteligentni. Ali, postoje li možda i neki drugi oblici inteligencije koji nisu povezani sa našom sposobnošću da gledamo svet očima matematičara?


Svetski poznati američki psiholog Howard Gardner uveren je da postoje. On je razvio veoma interesantnu teoriju o ljudskoj inteligenciji, odbacujući tradicionalno shvatanje prema kome je inteligencija jedinstvena i ističući da postoje različite vrste inteligencije. Profesor Gardner ističe da postoji 7 vrsta inteligencije, od kojih je samo jedna od njih logičko-matematička, koja je do nedavno smatrana jedinom.



Tipovi inteligencije


Pored logičko-matematičke inteligencije postoje još i vizuelna, muzička, jezička, interpersonalna, intrapersonalna i kinestetička.


Logičko-matematička inteligencija je ona vrsta inteligencije zbog koje smo mnogima stavljali neslavne etikete u školi, jer nisu bili u mogućnosti da sa lakoćom razumeju neke ideje. Osobe koje su nadarene ovom vrstom inteligencije analitički razmišljaju i sposobne su da uoče i istraže raznolike obrasce i veze koje postoje između ljudi i istvari. Pojedinci koji poseduju visok nivo logičko-matematičke inteligencije imaju potrebu da prethodno razumeju i razviju kontekst, a tek nakon toga mogu se posvetiti detaljima i da ih razmotre na isti način kao što su to činili sa celinom, pažljivo i detaljno. Ovakvi ljudi vole da eksperimentišu. Veoma su uspešni u rešavanju zagonetki i slaganju slagalica. Ova vrsta inteligencije može se razviti i unaprediti kroz igranje logičkih igrica, istraživanja, rešavanje misterija i slično.


Vizuelna inteligencija je inteligencija koju takođe često uspevamo da uočimo kod ljudi, ali je neretko vidimo kao neku vrstu posebnog talenta, pre nego kao inteligenciju. Naime, ljudi koji su inteligentni, u vizuelnom smislu, razmišljaju u kontekstu fizičkog prostora. Ovakva inteligencija je karakteristična za arhitekte, jer im je neophodna. Ove osobe vole da crtaju, slažu slagalice, čitaju mape i neprestano su u svom svetu mašte, odnsno vole da sanjaju budni. Bilo je uvek u školi onih bisera koji kada izađu ispred karte sveta jedva uspeju da pronađu sve kontinente, ali je bilo i onih kojima je karta bila kao otvorena knjiga onda kada ništa nisu znali. Upravo su oni osobe sa visokim nivoom vizuelne inteligencije. Zbog toga, ako pripadate ovoj grupi, učenje će vam olakšati crtanje, pravljenje šematskih prikaza, korišćenje markera i slično jer ćete tako biti u mogućnosti da stvari savladate mnogo brže i na lakši način.


Muzička inteligencija ogleda se u osetljivosti na ritam i zvuk. Osobe nadarene ovom vrstom inteligencije vole muziku i veoma su osetljive na zvukove iz svoje okoline, te vrlo lako uspevaju da prepoznaju zvukove, kao i pravac iz kojeg oni dolaze. Zbog ove specifične inteligencije, često je za ovakve osobe bolje da uče uz laganu muziku koja se čuje u pozadini, jer će muzika podstaći njihov um da brže i jednostavnije savlada materiju koja se uči. Za osobe koje koje poseduju ovu vrstu inteligencije karakteristično je i to da vrlo često povezuju muziku sa raspoloženjem, a pored toga različiti tonovi ili pesme podsećaju ih na važne događaje u njihovom životu.


Jezička inteligencija odnosi se na moć da se reči efektivno upotrebe. Osobe koje su jezički inteligentne soposobne su da sa lakoćom izraze svoje i mišljenje i da odbrane svoje argumente. Oni su odlični govornici i neretko mogu da nas ubede u nešto u šta ni sami ne veruju. Političarima je ova vrsta inteligencije ključna za uspeh. Ove osobe vole puno da čitaju, da igraju igre sa rečima, kao što su ukrštene reči i slično, a često pišu poeziju ili prozu. Skloni su tome da paze na svaku izgovorenu reč, u svom ili u govoru svojih sagovornika i svesni su da i mali detalj može u potpunosti da izmeni suštinu rečenog, pa zato često drugima govore kroz igru rečima.