Blog 105. Do kakvih problema dovode napadi panike?

Da li vam se nekada dogodilo da vas obuzme tolika panika da srce počinje da kuca brže, dišete ubrzano i osećate kao da se gušite? Napadi panike nisu bezazlena stvar jer mogu potpuno da poremete vaš život i smanje njegov kvalitet. U nastavku pročitajte o posledicama ovog poremećaja.

Dogodi se iznenada. Primetite da vam srce ubrzano kuca. Pale se svi alarmi. „Šta mi se to događa? Da li umirem?“ Panika vas obuzima i počinjete da dišete sve brže i brže. Čini vam se da ostajete bez daha. „Da li ću se ugušiti? Ne prestajem da se tresem.“ Pritisak u grudima se pojačava i čini vam se da ono što se dešava nije stvarno. Ipak, strah od smrti je i dalje tu. Čini vam se da ludite. Kao da ćete se onesevstiti. Za manje od 10 minuta potpuno ste izgubili kontrolu nad sopstvenim telom. Šta vam se to desilo? Doživeli ste napad panike. Ali, koje su posledice toga?

Ruke ti se grče i tresu. Brana je negde pukla i hladan znoj te obliva, natapa tvoje telo. Želiš da vrištiš. I vrištao bi da možeš. Ali da bi vrištao moraš da dišeš. Panika. – Haled Hoseini

Kako i zašto dolazi do napada panike?

Napad panike je kriza koja počinje naglo. Prvo što osoba primeti je niz telesnih reakcija i to najčešće lupanje ili ubrzani rad srca (tahikardija), znojenje, tremor, osećaj gušenja, stezanje u grudima, mučnina i stomačne tegobe, vrtoglavica, ukočenost ili utrnulost nekih delova tela, odnosno osećaj peckanja, jeza, drhtavica.

Problemi se uvećavaju usled misli koje osoba proizvodi u svojoj glavi na osnovu ovih fizičkih simptoma. Do napada panike dolazi zato što osoba ove simptome doživljava kao neki vid pretnje. Štaviše, često osoba veruje da takva pretnja dovodi njen život u opasnost. Tako nastaje začarani krug u kojem misli podstaknute fizičkim simptomima dodatno pojačavaju ove senzacije.

Koje su posledice napada panike?

Napadi panike imaju negativne posledice za one koji od njih pate, ali nikako ne dovode do smrti, barem ne direktno. Zapitajte se da li vam se zaista dogodilo nešto strašno kada ste doživeli krizu ove vrste. Nije, zar ne? Da vam se stvano desilo ono od čega strahujete, ne biste sada čitali ovaj tekst.

Hteo je da viče ali su mu glodari panike izgrizli jezik. Hteo je da pobegne ali su mu tanke leteće zmije vezivale noge. – Luis Sepulveda

Reči Luisa Sepulvede sadrže dozu crnog humora ali nam daju veoma tačan opis toga kako se osećaju oni koji doživljavaju napad panike. Ono do čega ovakvi napadi zaista dovode jesu značajna emocionalna i psihološka nelagodnost. Strah obuzima svakodnevni život ovih ljudi.

Javlja se strah od toga da će se napad, koji nije nimalo prijatan, ponoviti. Često se okidači napada generalizuju, pa tako jedna konkretna autobuska stanica može kod neke osobe da razvije strah od svih autobuskih stanica, a u velikom broju slučajeva i samo iščekivanje moguće krize dovodi do napada, na primer, ako očekujemo da ćemo proći pored neke autobuske stanice.

Ljudi posebno strahuju od toga da će se napad dogoditi na javnom mestu, negde gde će teško moći da se sakriju, u situacijama gde je prisutan veliki broj ljudi te bi bilo izuzetno neprijatno doživeti takvu krizu ili u nekom trenutku u kojem bi bilo komplikovano da im se ukaže pomoć. Šta onda osoba obično radi u ovakvim situacijama? Najčešće počne u potpunosti da ih izbegava.

Osoba prestaje da posećuje ova mesta kako bi ublažila nervozu koja potencijalno može dovesti do novog napada, te tako svakim danom izbegava sve veći broj mesta. Na taj način, i svakodnevni poslovi postaju pravi izazov koji zahteva pažljivo planiranje. Odlazak na mesta koja je osoba nekada redovno posećivala postaje izuzetno mučan. Razvija se strah od određenih situacija pa se one izbegavaju. Reč je o situacijama poput masovnih okupljanja, poseta javnim mestima, samostalnih putovanja ili čak samog napuštanja kuće. Osoba počinje da pati od agorafobije i time se spektar aktivnosti koje upražnjava izuzetno sužava.

Ovo u velikoj meri onesposobljava osobu, umanjujući kvalitet njenog života u svakom pogledu. Imajući u vidu činjenicu da ovakvi napadi ograničavaju osobu koja od njih pati na ličnom nivou, ali i na poslovnom i društvenom, važno je da se osoba obrati psihologu kako bi naučila da kontroliše anksioznost i ublaži napade panike.

IZVOR: www.iserbia.rs