Blog 91. Šta je to mobing i kako se boriti protiv njega?
Mobing je psihičko nasilje koje najčešće ima za cilj da natera žrtvu mobinga da samovoljno napusti firmu. Iako se o mobingu kao obliku zlostavljanja dosta piše u poslednjih 15-ak godina, to nije moderna pojava. Psihološki pritisci su oduvek postojali. Mobing započinje konfliktom, a kada se konfliktu na radnom mestu dozvoli da naraste i poprimi neke neverovatne razmere koje rezultuju teškim psihofizičkim posledicama, pričamo o pojavi koju svako treba na vreme da prepozna.
Termin „mobing na radnom mestu“ prvi put je opisan tokom '80ih od strane psihologa Heinz Laymana koji je posmatrao efekte ovog ponašanja, i primetio da su mete mobinga traumatizovane podjednako kao da su bile u ratu na prvoj liniji vatre.
Šta spada pod mobing?
Možemo reći da ova pojava ima tri glavne odlike:
postojanje nasilnog ponašanja (od strane jedne ili više osoba ka žrtvi mobinga)
traje duži vremenski period i stalno napreduje (jer mobing zapravo nastaje iz konflikta koji nikad nije rešen i koji je eskalirao; konflikt se produbljuje i pojačava)
nastajanje i narastanje disbalansa moći u međuljudskim odnosima (što je praktično definicija nasilja)
Usled ovoga, žrtva mobinga se nalazi pod sve većim stresom koji postaje nepodnošljiv. Ona je prinuđena da se zaštiti bilo u kompaniji, bilo van nje .Priča se, najčešće, završava otkazom i dugotrajnim sudskim postupkom. Mobing ima ozbiljne posledice, kako po žrtvu mobinga, njenu porodicu, a tako i po firmu u celini.
Kako dolazi do mobinga?
Razlozi pojave mobinga naravno, variraju; počevši od prirode posla, preko organizacionih uzroka, do prirode odnosa između zaposlenih. Uzmimo primer mobera (onog ko vrši nasilje) i osobe koja trpi mobing:
Na prvi pogled, žrtve mobinga zamišljamo kao pasivne, zavisne, pesimistične osobe. Međutim, stvarnost je drugačija. Žrtva mobera može da bude veoma aktivan radnik pun inicijative i samopouzdanja. U jednom skorašnjem istraživanju u Sloveniji, nađeno je da je među onima koji su bili izloženi mobingu, većina, čak 81% ispitanih, bila sa visokim obrazovanjem, a podaci dobijeni iz udruženja NO Mobbing iz Beograda ukazuju da su žrtve mobinga u Srbiji u najvećoj meri zaposleni koji su vrlo stručni za posao koji obavljaju.
Zbog čega su onda takvi radnici meta i kome smetaju?
U širem kontekstu, poslovni svet je pod uticajem globalne akceleracije – konstantni vremenski pritisci, multitasking, potreba za učenjem novih stvari,.sve samo da bi se održao status quo. Trenutno ekonomsko stanje vrši pritisak i na poslodavce i na zaposlene kako bi (p)ostali konkurentni. Istina, ovo stvara brojne mogućnosti za razvoj, ali u situacijama visoke nezaposlenosti, borba za radno mesto može da se poistoveti sa borbom za egzistenciju. Žrtve mobinga, jednostavno, svojim kvalitetima ugrožavaju napadače.
Od pomenutih, uslovno rečeno „racionalnih“ ekonomskih motiva mobera, spektar se širi čak do jednostavnog osećaja superiornosti i hranjenja sopstvenog ega. Mobera zbog toga doživljavamo kao lošu osobu. U stvarnom životu, ipak, osobe je teško razvrstati u jednu od dve kategorije, „dobar“, ili „ zao“. Osoba koja maltretira svog kolegu ili koleginicu, nažalost, često ni ne shvata da radi nešto loše.
Ovo sve može biti mobing:
Ogovaranje – kada jedna ili više osoba šire informacije o drugoj osobi sa ciljem da joj unište reputaciju i izazovu njen odlazak (a za sebe ostvare bolju poziciju)
Izvrgavanje ruglu fizičkih i psihičkih karakteristika žrtve
Izolacija kolege/koleginice – bilo direktna, bilo kao posledica nekog od prethodnih ponašanja
Zadržavanje bitnih informacija koje su bitne za uspeh radnog mesta, veštački se stvara stresna situacija, osoba greši i donosi pogrešne odluke, a mober je predstavlja kao nekompetentnu
Administrativne i operativne mere koje koriste nadređeni – žrtva se zatrpava besmislenim dodatnim radnim zadacima zbog kojih ne može da (stigne da) kvalitetno obavi posao za koji je angažovana i plaćena
Preterana količina posla – koja nadmašuje kapacitete radnika/radnice i samog radnog mesta
Preterana kritika – koja je pritom i trajna; žrtva počinje da sumnja u svoje sposobnosti i gubi samopouzdanje
Seksualno uznemiravanje i ucenjivanje
itd.
Olga Vučković – Kićanović, pravnica, podseća da se „mobing može dešavati samo među zaposlenima, pa se neprijatnosti koje zaposleni mogu doživeti od klijenata, stranaka, učenika, pacijenata ili drugih lica sa kojima dolaze u kontakt tokom rada ne smatraju mobingom. Tu spadaju i povrede na radu, za koje odgovara poslodavac, ali se one procesuiraju po drugim zakonima.“
Šta može da se učini
Pre svega, znajte da postoji ime za ono šta se dešava, mnogi stručnjaci i udruženja se bave time, i da postoji zakonska regulativa koja vam može pomoći da reagujete (Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu). U vezi pravnih akcija koje možete da preduzmete, pomoć Vam mogu pružiti udruženja koja se time bave i predložiti Vam one korake koji odgovaraju Vašem specifičnom slučaju. Ovde ćemo se baviti onim što možete sami da učinite na radnom mestu, kako biste zaštitili sebe, svoju karijeru i, pre svega, zdravlje.
Pažljivo razmotrite sve pravce reagovanja. Najbitnije od svega je da preuzmete kontrolu nad situacijom. Ne pokazujte osećanja, posebno strah i bes, jer Vas to instant može obeležiti kao „problematičnu“ osobu. Birajte pažljivo svoje reči prema agresoru, da ne bi mogao/mogla da ih iskoristi i diskredituje Vas. (Moberi će, po svojoj prirodi, pokušati, i lako naći Vaše slabe strane koje mogu da eksploatišu.)
Za početak pokušajte da napravite procenu svojih opcija u kratkoročnom, srednjeročnom i dugoročnom smislu.
Da li postoje osobe ili institucije kojima se još uvek niste obratili za pomoć?
Da li postoji mogućnost prelaska na drugo radno mesto u okviru kompanije?
Da li ste spremni da tražite novi posao?
Šta je sve potrebno da bi se izvršila tranzicija?
Da li Vam je potrebna medicinska ili psihološka pomoć?
Kako izaći na kraj sa moberima
Vera Kondić, psihološkinja iz udruženja „NOMobbing“ (nomobbing.bg@gmail.com), na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva, daje konkretne savete:
„Imajte na umu nekoliko stvari:
mobing ne prestaje sam od sebe
mober nikako ne želi da bude razotkriven u onome što radi
da bi ste se spasli od mobinga i mobera, morate se boriti.
Pre nego krenete sa zakonskim postupkom zaštite od mobinga, najbolji način borbe protiv mobinga je da „vratite loptu“ moberu i da se borite na njegovom terenu, njegovim sredstvima. Ne vredi vam da mu se pravdate jer je već to znak slabosti, a posebno ne da ga molite, jer mober nema ni razumevanja ni milosti.
Setite se da mobing započinje u komunikaciji i na nivou komunikacije se najlakše i najbrže može rešiti:
- ako ima naviku da viče na vas:
podignite i Vi glas (ako Vas to ne ugrožava), a zatim se izvinite npr.rečima: „Mislim da me ne čujete dobro jer nekako u poslednje vreme govorite višim tonom.“
ako Vi niste u mogućnosti da uzvratite istom merom, podelite sa drugima Vašu sumnju da mober „ne čuje dobro“, ali da se vi ne usuđujete da mu to kažete, jer vam je neprijatno.
- ako samo Vas „ne vidi“ i ne pozdravlja, uporno pozdravljajte Vi njega/nju, posebno pred drugima, rečima „opet me ne vidite“, „bojim se za Vaš vid“ i sl.
- ako omalovažava vaše rezultate rada, pišite izveštaje o svom radu:
ako je mober koleginica/kolega, bitno je da vaš izveštaj dostavite svom rukovodiocu, kako biste na objektivan način anulirali nameru koleginice/kolege,
ako je mober vaš rukovodilac, pišite izveštaje i njemu i drugim rukovodiocima koji su na hijerarhijski višem nivou i svoj čin objasnite rečima npr.da se tako radi svuda u svetu i sl.
Izveštaji o radu (nedeljni, dvonedeljni, mesečni) koje dostavljate moberu ako je on Vaš rukovodilac, ali istovremeno i višim nivoima rukovođenja, su takođe dobar način da se zaštitite ako Vam rukovodilac-mober ne daje nikakve zadatke (sindrom praznog stola), ili vam daje radne zadatke koji nemaju veze sa vašim poslom, ili su degradirajući. Ako vam rukovodilac-mober ne da nijedan nalog za rad, a nemate svoj tekući posao, u izveštaju o radu napišite da vam nije dodeljen nijedan radni zadatak, pa će biti jasno da vaš rukovodilac ne obavlja svoj posao već radno vreme koristi da bi vršio mobing nad zaposlenima.
Važno je i da se ne ponašate uvek na isti način, menjajte taktiku da vam mober „ne uđe u trag“. Mober se hrani vašim strahom, i zato je bitno da ne pokazujete niti njemu/njoj, niti drugim zaposlenima (a posebno onima servilnima, koji kao pokušavaju da vam pomognu) da ste uplašeni. Zato je bitno i da ojačate svoju poziciju jer kako on ima one koji jačaju njegovu/njenu moć, tako i vi morate da pronađete svoju grupu za podršku. To mogu biti drugi zaposleni, klijenti sa kojima ste vi u kontaktu, sindikat ili udruženja čiji ste član ili sa kojima ste u kontaktu.
Važno je i da analizirate svoj „slučaj“ i da se dobro upoznate sa mobingom kao pojavom, ali i sa motivima i mogućim budućim „koracima“ mobera, da biste bili za „korak ispred“ i da biste se dobro spremili za odbranu.
Ako se pitate da li je to što vam se dešava mobing, ili je u pitanju nešto drugo, kontaktirajte specijalizovana udruženja koja se bave mobingom, diskriminacijom i sl. i konsultujte se sa njima (NO mobing, Viktimolosko drustvo Srbije, Poverenik za rodnu ravnopravnost, Sindikat Nezavisnost ).Ovo je bitno zbog zakonskih procedura, ali što se tiče vas lično, važno je da se oduprete svemu što ugrožava vašu dobrobit i dostojanstvo.
I obavezno upoznajte svoju porodicu i prijatelje sa onim što vam se dešava jer je podrška porodice i prijatelja, čak i da nemaju iskustvo sa mobingom, nešto najvažnije u životu.“
„Should I Stay or Should I Go?“
Nije lako odlučiti se na odlazak iz firme, a pogotovo ako je to rezultat psihološkog nasilja i zlostavljanja. Ali kada je konflikt toliko eskalirao da mobbing ozbiljno ugrožava vase psihofizičko stanje, a firma nema mehanizme da se protiv takvih pojava bori, praktično je već kasno za spašavanje radnog mesta.
Ostanite smireni i, koliko je moguće, fokusirani. Do trenutka kada ste postali svesni mobinga, većina štete je već učinjena. Dakle, možda nećete uspeti da spasite svoj posao, ali možete da spasite svoju karijeru tako što ćete (dok ste još tu) držati emocije pod kontrolom i glavu visoko – cilj je u ovom trenutku da se dobije pozitivna preporuka Vašeg poslodavca sledećem.
Bolje je otići ranije nego kasnije. Bolje je podneti kratkotrajnu žrtvu nemanja posla, nego trpeti dugoročna ponižavanja i maltretiranja, koja mogu da imaju mnogo ozbiljnije posledice po psihološko stanje, zdravlje, porodicu...Psiholozi savetuju da se toksično okruženje što pre napusti. Pre ili kasnije, prihvatićete to šta se desilo. Što se pre dođe do te spoznaje, pre može da se krene ka oporavku.
Zakon
Mobing može da traje samo dokle mu se dozvoli da traje. Organizacija i njeni menadžeri igraju najbitniju ulogu u njegovoj prevenciji. Kroz postavljanje i održavanje visokih etičkih normi i standarda, u okviru pozitivnog i podstičućeg organizacionog okruženja, mobing se neće ispoljiti.
Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, na sreću, prepoznaje potrebu za edukacijom na radnom mestu, i obavezuje svakog poslodavca u Srbiji da svoje zaposlene upozna sa zabranom zlostavljanja, i pravima i obavezama u vezi sprečavanja zlostavljanja.
IZVOR: www.poslovi.infostud.com
