Blog 69. Tračevi koji uništavaju firmu

Firme treba da reaguju na vreme i spreče širenje tračeva među svojim zaposlenima, da preduzmu neophodne mere kako bi njihova reputacija bila sačuvana. U nastavku ćete videti kako, kao i primer toga koliko jedan trač može da ima negativan uticaj.

„Džordž R. R. Martin će ove godine odložiti završetak ’Vetrova zime’, šestog romana sage ’Igra prestola’, da bi se fokusirao na drugi književni projekat“ – ovaj trač, koji je bio iznet u javnost od strane mnogih medija, uznemirio je milione obožavaoca iz celog sveta koji su iščekivali da će novi nastavak o univerzumu Sedam Kraljevstava stići u knjižare ove godine, nakon 5 godina dugog čekanja. Zbrka na društvenim mrežama je bila tolika da je sâm autor morao da se izjasni o ovome na svom blogu, nazvavši ovu vest „čudnom iskrivljenošću, tračem, lažnom informacijom i dezinformacijom“. Ukoliko je jedan trač u vezi sa jednim romanom fantastike u stanju da izazove malu planetarnu katastrofu, šta se sve neće dogoditi kada trač utiče na život ljudi?

„Svi treba da budemo informisani, naročito kada se dese promene koje mogu da utiču na našu firmu ili naše radno mesto. Ako organizacija nije u stanju da obrati pažnju na tu potrebu, vesti će stizati deformisane i preuveličane sa drugih strana”, objašnjava Mark Vihilante, direktor saradnik firme Humannova. Pako Muro, predsednik firme Otto Walter International, smatra: „U firmi se na kraju skoro sve sazna i ’radio Mileva’ je mnogo brža od bilo kog drugog medija komunikacije, naročito kada se radi o širenju nečeg lošeg“. Iz tog razloga, može da bude štetno za utisak i ugled jedne osobe, brenda ili firme da se dopusti da tračevi preuzmu kontrolu. Ponekad, upozorava Vihilante, i „nepovratno“.

Izgledi za promenu plate, promena radnog vremena ili restrukturiranje odeljenja neizbežno će stvoriti spekulacije među onima koji time mogu biti pogođeni, osim ako firma ne preuzme stvar u svoje ruke, jer tračevi pronalaze mesto samo kada zvanični izvori ćute. „Kada nema formalne komunikacije, neformalna stupa na scenu“, kaže Mirijam Ortis de Sarate, vodeći partner „Centra koučing studija“ (Centro de Estudio del Coaching). Prema Naću Rodrigesu Velasku, direktoru za komunikaciju „ING Banke Španije i Portugala“, dobar način da se neutrališe tračarenje je da „komunikacija teče otvoreno i jasno“. „Kada su svi informisani o razvijanju projekta, promenama i napredovanjima, tračevima se onda daje manje na snazi, jer ljudi znaju da će moći da pristupe originalnom izvoru da bi se informisali“, dodaje on.

Stručnjaci se slažu da je skoro nemoguće postići da se firma oslobodi od tračeva, ali da može da se pokuša da se njihov uticaj smanji. Mark Vihilante savetuje: „Treba da budemo veoma jasni u komunikaciji sa zaposlenima, i da ne dozvolimo da neko razume poruku na svoj način“. Ako pak dođe do pogrešnog tumačenja stvari, važno je da se brzo reaguje. „U trenutku kada se otkrije trač, treba ga razjasniti“, naglašava Isabel Lopes Trijana, stručni saradnik firme Canvas Estrategias Sostenibles. Čutanje i ignorisanje neće biti dobri izbori jer će „nauditi transparentnosti firme i samo će se postići to da kriza nastavi da raste“, dodaje ona, čak i kada trač sadrži nešto (ili mnogo) od istine. Trijana smatra da nas „greške čine ljudskim i stvarnim“, i dodaje da se „više vrednuje firma koja priznaje svoje greške i poteškoće, nego firma koja se pretvara da ih nema, iako se jasno vide.“