top of page

Blog 58. Predrasude koje šefovi imaju o bodi artu



Bodi art ili umetnost tela postaje sve popularniji među mladima. Međutim, za mnoge poslodavce ova umetnost znači suprotno od profesionalnog izgleda koji očekuju od zaposlenog, zbog čega, ako imate neku tetovažu ili pirsing, pri zaposlenju možete da naiđete na mnoge poteškoće. U ovom tekstu možete pronaći najčešće predrasude koje šefovi imaju o bodi artu i korisne savete o tome kako da se izborite sa njima.


Kada se Erik Robertson, izvršni računovođa agencije za odnose sa javnošću iz San Franciska, sastaje sa svojim konzervativnijim klijentima, obavezno obuče odelo i kravatu. Međutim, kada se sastaje sa svojim mušterijama u vezi sa video-igricama, onda je savršeno u redu da nosi košulju kratkih rukava sa otvorenim okovratnikom. Ponekad, i sâm Robertson želi da sakrije tetovaže koje mu prekrivaju ruke i grudi jer smatra da bi mogle da oteraju određene mušterije.


„Čovek treba da bude pametan i da ne rizikuje da uvredi postojeće klijente ili izglede za nova poslovanja“, rekao je Robertson, koji ima 29 godina. „Voleo bih da još istetoviram ruke i vrat, ali neću to učiniti, jer ne bih mogao da ih pokrijem. Drago mi je što nisam otišao predaleko sa tetovažama dok sam bio na fakultetu“, dodao je.


U poslednje vreme sve više mladih radnika ima tetovaže, pirsinge na licu ili i jedno i drugo, što često sa sobom donosi skeptične ili čak negativne reakcije poslodavaca i rukovodilaca. Iako je u poslednjoj deceniji umetnost tela postala nešto uobičajenija, i dalje tiho nosi stigmu među mnogim poslodavcima.


Kada je onlajn sajt za zapošljavanje CareerBuilder pitao poslodavce koje su to karakteristike fizičkog izgleda koje bi ih odvratile od odluke da unaprede radnika, pirsinzi su se najviše pominjali kao razlog (37% ispitanika) dok su vidljive tetovaže zauzele treće mesto (31%).


Jasno je da ovi stavovi nisu u skladu sa demografskim promenama na poslovima. Jedna anketa, koju je realizovao Istraživački centar „Pju“ (Pew) utvrdila je da 38% ispitanika između 18 i 29 godina u Americi ima najmanje jednu tetovažu, dok 23% ima pirsing na nekom drugom mestu, a da to nisu ušne školjke. „Ako žele da privuku i zadrže nadarene, firme bi morale da prevaziđu negativne stereotipe o umetnosti tela“, rekao je Beri Gros, konsultant za ljudske resusre u San Francisku. „Trebalo bi da se upitaju da li ono što je zaista važno za obavljanje posla i ugled firme zavisi od pirsinga na nosu ili tetovaže“, dodaje Gros.


Uprkos tome što su neke kompanije već prevazišle negativno mišljenje koje povezuje tetovaže sa osobama iz nižih staleža ili bandi, ipak preferiraju da zaposleni sakrivaju svoje elemente telesne umetnosti što je više moguće, posebno pri direktnom kontaktu sa klijentima.


Firma za međunarodno oporezivanje, „KPMG“, preporučuje svojim univerzitetskim regrutima da „skinu pirsinge sa tela i pokriju tetovaže koje se vide“ kada su na poslu. Isto tako, američki lanac robnih kuća „Mejsis“ (Macy’s) traži od svojih radnika da izbegavaju pirsinge na licu i „preterane“ tetovaže koje mogu da ometaju ili da uvrede kupce. Jedan portparol „Mejsisa“ odbio je da objasni šta je to što oni podrazumevaju pod „preteranim“.


Stepen prilagodljivosti prema bodi artu varira sa promenom potreba zapošljavanja. Na primer, kada je vojska SAD-a trebalo da privuče više regruta za ratove u Iraku i Avganistanu, prilagodila je kodeks oblačenja dozvolivši tetovaže na vratu i rukama. Sada, sa padom broja trupa, vratila se na staro i zabranila je bodi art.


Čvsta ruka na poslu


Uopšteno govoreći, poslodavci mogu da nametnu svoja pravila oblačenja